haunted
Posetila za vikend M. u Briselu, zive u tom jednom cardaku okruzenom zelenilom, u kome jos uvek otkrivaju tajne pretince i posledice enterijerskih odluka iz proslog veka, i onda uvece nad nekom nepristojnom kolicinom belgijske cokolade pocnemo da filozofiramo, onako o zivotu i ljudima i odlukama i izborima, i tu cujem odjek jednog drugog razgovora u kome sam ucestvovala pre nekoliko nedelja u Beogradu, kada mi je A. rekla da tek kada je odustala od onoga sto je zelela, dobila je i vise od toga. I onda to mozes da pogledas sa dve strane, iz dva rova: u jednom rovu je Principijelna Samouverena Zena koja zna sta joj je potrebno i jedino na sebe moze da se osloni da sirovom snagom izgura ono sto zeli, a u drugom je Popustljiva Inertna Zena, umetnica iznalazenja kompromisa, empatije i akrobatskog stajanja na lopti. I onda se njih dve gledaju kroz nisan, svaka pokusava da dezintegrise onu drugu, a u sredini na liniji vatre stoji Ono Sto Se Desava, poduprto izmisljotinama.
mine. mine 
Večita istina. Često „plivanje niz stuju“ nam daje veće mogućnosti nego tvrdoglavo plivanje uz, gde samo gubimo energiju i svoje nerve… Ali ovo prvo je mudrost, a drugo mladost. 🙂
hm. a sta ako je to sto ti zoves mudrost u stvari kukavicluk?
Ako je hrabrost „plivanje uz reku“, onda je mnogo kukavica na ovom svetu. Mudar čovek zna da ne može dugo da pliva uz maticu, jer će se vrlo brzo umoriti i utopiti. Onaj koji pliva da se održi na reci života, često i stigne do ušća. Mladi, imaju snagu (elan) da plivaju uz reku, da menjaju svet, ali sve je to kratkog daha. Stariji menjaju sebe da se prilagode svetu.
Ne kaže se džabe, lud i hrabar su braća. Groblja su puna hrabrih ljudi, a svetom ipak vradaju mudri.
Eto 🙂
setila sam se jedne igrice koju smo igrali na nekoj od radionica iz diplomatije pre nekoliko godina: bili smo podeljeni u grupe od po 5-6 ljudi i svaka grupa je za svojim stolom (koji su bili poredjani u krug) dobila spil karata i jednostavna pravila koja smo svi procitali. nakon zavrsene igre, najbolji za stolom bi se pomerao za jedan sto u desno, a najgori za jedan sto u levo i sledeca partija bi pocinjala. mosha je bila u tome sto su pravila igre za drugim stolom bila drugacija (nije tref adut, nego pik, ne sece se dvojkom tref, nego herc npr). reakcije pridoslica su bile ili prilagodjavanje novim pravilima, ili tvrdoglavo insistiranje na naucenim pravilima. posle zavrsene partije, ponovo pomeranje za novi sto… mozes da zamislis sta se desavalo posle trece-cetvrte partije: za istim stolom se nalaze ljudi koji svi igraju svoju igru i zblanjavaju jedni druge.
sta sam ono htela da kazem: kuda god i kojom god brzinom da plivas, negde ces stici. pitanje je samo sta je ono zbog cega ti srce zaigra.
i jos nesto: svi mi u nekim aspektima zivota u vremenu t plivamo niz struju, a u nekim drugim, uz struju. npr, moj posao trenutno ide niz vodu, curi lagano… i nije me bas briga, ali mi se cini da je sve ovo sto se desava ovde sada vredno takve zrtve.
i trece, a u vezi sa igrom: u zivotu mozda ne postoji krug, nego je to otvorena beskrajna prava. a ako su zivotne opcije ogranicene, mozda i jeste krug. mislim da je to stvar izbora.
Sviđa mi se tvoj odgovor. I u pravu si, ne postoji crno ili belo. Svi mi ponekad plivamo i uz struju i niz struju, a svi opet stignemo na ušće. Evo moj primer. Ostah bez posla i nemadoh da platim struju. Ma koliko plivao uz vodu i trudio se da nabavim novac za struju, zapostavio ishranu porodice, kidao živce, mislio sam umreću ako ne platim… i onda jednog dana nisam više imao žute banke u džepu. I… ništa se nije desilo. Stižu opomene, pretnje, kazne, isključenja, ali jednostavno sam se iscrpljen pustio niz vodu. I osećao sam se bolje nego kad sam plivao uz vodu… I ovih dana, odmorivši se, ponovo sam našao posao, i počeo da otplačujem svoj dug, i osećam se sjajno, kao neka vrsta pobede…
Eto, mog primera. Dobro kažeš, sve je stvar izbora, tj gledišta.
Dobra priča i dobar komenatr 🙂 Super si…
a evo moj primer. kako da znas koji je najkraci put do igrajuceg srca? odnosno, kako da razlikujes kukavicluk od mudrosti? ili, kako da znas kada si pobrkao sebicluk sa potrebom? kako znas da je vreme da se pustis nizvodno?
prvo pitanje je najteze. svako nalazi svoj nacin da oslusne svoje srce… neko se bavi cakrologijom, neko se bavi otvaranjem makrokosmickih orbita (ref. Ms. S.), neko se bavi pecanjem, neko veze goblene, pere sudove, slusa muziku, cita mudre knjige. ja trenutno gledam O. kako spava. kada oslusnes srce, ono prvo obicno kaze sta ne zeli. a onda posle nekog vremena pocne da ti prica sta je ono sto zeli.
kukavicluk i sebicluk dolaze iz glave, ne iz srca. osluskuj svoje srdasce.
i onda, u jednom trenutku ces na poslednje pitanje znati sama odgovor.
a sad ja tebe: kako se odredjuje pravac toka reke?
i da, hvala na ovom super si, iako je u stvari upuceno tebi 🙂
eeeeee taj deo sa opustise, oslusni, znaces, samocedatisekaze …. nisam sigurna da verujem u to. a odgovor na tvoje pitanje je: neam pojma. valjda je Jedna Je Reka, a ti samo kormilaris? reka je konstanta, a ti si promenljiva?
citam znas jednu knjizicu koja se zove FUCK IT kao zivotni princip… to je to ultimativno bezuslovno pustanje nizvodno. reci cu ti kako se knjiga zavrsava 🙂
kako reka je konstanta kad ne mozes dva puta da se okupas u istoj reci aman zaman?
…kao sto ni ja ne verujem u „fuck it“ filozofiju 🙂 mislim da to moze da te odvede samo u neki rukavac u kome se skupljaju komarci, blato, tama i mulj?