Forest

•19 januara, 2016 • 2 komentara

Kako znas da padajuce drvo, duboko u sumi, napravi ikakav zvuk?
Kako znas da se orgazam, bez zvuka, izraza lica i publike, uopste dogodio?
I kakve onda to veze ima?

 

Entitlement

•17 januara, 2016 • 4 komentara

U nekom healing razgovoru sinoc postavlja se pitanje prava da se osecas ovako ili onako, ili jos gore: ko ima pravo da se oseca ovako ili onako. Ko je dovoljno _________ (fill in the blank) da ima pravo da trazi vise, od sebe i od drugih i od zivota i od univerzima? I ok, samoca je otreznjujuca, ona te brzo nauci skromnosti i postovanju, a opet trpis taj guilt trip cim se odvazis da pozelis nesto drugo, nesto vise i nesto jos i nesto pored i nesto ipak. I onda ispada da se tu uopste ne radi o pravu da se osecas lose, nego o pravu da (zelis da) se osecas dobro.

 

Bursting the bubble

•16 januara, 2016 • 5 komentara

Precizno se secam momenta koji sam kasnije oznacila kao srecu, ne zato sto sam se osecala narocito srecno nego zbog te tvrde sigurnosti da u tom konkretnom trenutku ne bih volela da budem igde drugde, ni na jednom drugom mestu, ni sa jednom drugom osobom. Tako sam se osetila jos jednom, dok sam iscekivala Potomka, valjda zbog te velike Nade i zbog te Buducnosti koja neumoljivo raste na racun Sadasnjosti i Proslosti. I tada sam mislila da se ne bih menjala ni sa kim, ni za sta na svetu. Da je bas to zivot koji zelim da zivim, bas tada i bas tu.

Za razliku od tih momenata, ima i onih drugih, kada vise nemas snage da cinis da se zivot desi, da glumis (iz pristojnosti, skromnosti ili stida), kad samo zelis da jednom stvari fucking budu po tvom, da ti se otvori zelja, te samo paralizovano cekas, da se nesto dogodi, da se nesto promeni, da se neko dogodi. Da dodje neko i spasi te iz ovog promasenog kadra.

Proslo je nepunih deset godina otkako sam napisala prvi post. Izgleda da je ponovo vreme za cedjenje bubuljica, u medjuvremenu se – uvidjam sada – srpski jezik malo okrnjio. Nemoj posle da kazes da te nisam upozorila.

 

majcinski prsti

•15 februara, 2015 • 4 komentara

jedan prst je posecen, drugi opecen, tokom kuvanja.
jedan prst je ulepljen super-lepkom, usled lepljenja makete dinosaurusa.
jedan nokat je stalno iscepan, zbog neprekidnog pranja sudova.
u jedan prst je zaboden delic drveta, tokom free-climbing sesije na decijem igralistu.
u jedan nokat se uzduz zabila nalepnica (!) sa uzglavlja, tokom namestanja kreveta, sa krvavim posledicama.

aftermath haiku

•7 februara, 2015 • 10 komentara

promasen korak
pokusavala sam da
budes muskarac

social cues

•28 januara, 2015 • 7 komentara

U Beogradu su me razmazili nekim devojcicastim sadrzajima, prvo su me sproveli do kozmeticarke da me izgrdi kako sam izborana starica, a mogla bih da izgledam bolje za svoje godine (oni ipak nisu cudotvorci), a par dana kasnije i na masazu, e o tome bih zelela potanko posto me je prvo iznenadio maser (umesto -ke) a onda sam sve vreme premirala od straha i neznanja kakva je to pobogu ova masaza, jer se jos uvek secam one jedne ovde u dijaspori kada sam naivno lezala na ledjima cedno pokrivena peskirom a onda je ona jednim brzim swoosh uklonila moj cedni peskir da bi nastavila da me masira po … hm, prednjem delu tela, cime je potpuno potrla dejstvo pomenute masaze jer sam se instinktivno zgrcila kao ona starica sa pocetka recenice, pa ko i ne bi kad ga neko razgoliti bez prethodne najave. Ili mozda ne bi? Mnoge stvari mi izmicu ovih dana, kao na depilaciji kada mi devojka prica o tome kako to mi mladi za razliku od …. hm, nas staraca? Elem, masaza. Ipak je bila uljudna, bez nindza-obnazivanja, pa sam stigla i da se opustim, pa i uzivam, do onog momenta kad lezim na stomaku, na onom stolu sa rupom, a on seo ispred moje glave, ispod moje glave i moja glava kroz onu rupu bulji u njegove prepone, ko mi je kriv kad ne zmurim, pa razmisljam kad mi se poslednji put glava nasla toliko blizu necijih bozegospode prepona, ne pamtim. Eto. Sve u svemu lepo sam se provela (sa izuzetkom tih anonimnih prepona), iako jos uvek ne podrzavam taj koncept masaze zbog ciste njene bizarnosti, jer te trljaju i gnjave kao neko mesiste, a tvoje telo reaguje na dodir na raznorazne nacine. Kad ono, oladi, nije to tvoje telo, to je mesiste.

Melting

•21 januara, 2015 • Ostavite komentar

Ni druga mama nije lepa od tebe

Potomak, 3,5

pettiness

•19 januara, 2015 • 9 komentara

Ima jedna reklama ovde koja me uzasno nervira, jedna od onih sa prikazivanjem patecih zivotinja, ovom prilikom slucajno magaraca, a ima i pasa i medveda a da ne spominjem izgladnelu decu. Elem ovde su magarci ti koji pate i onda me neki muski glas zagrobnim glasom nagovara da im pomognem, za samo 3 evra mesecno mogu da usrecim ____ (pa mu onda nadenu i ime, kako bih se emotivno investirala bas u tu jednu neuhranjenu zivotinjku), i sve je jako potresno sve do kraja reklame, kada kazu otprilike: „Pozovite sada, da biste pokazali da vam je stalo do njih“. Dakle, ne da bih im pomogla, spasila ih, poboljsala im zivot, i slicno, nego da bih POKAZALA, da bi se spolja videlo, da marim za njih. E, tu su me izgubili.

generational gap

•27 oktobra, 2014 • 2 komentara

I sad kad sam ponovo na ljubavnom trzistu, primecujem ne samo da mi je hardware izasao iz mode, nego da mi ni software ozbiljno ne valja. Naime, kad si poslednji put dejtovao u proslom veku, izgleda da ti je sistem kalibrisan tako da ti paznju privlaci neka pogresna ciljna grupa. Tako da se zagledam u nekog naocitog mladica, prsti testosteron prste misici glatka koza gusta kosa bistar zajeban-sam pogled, a onda shvatim da mora da je bar deceniju mladji od mene i da gleda u onu antilopu sto vozi bicikl u minicu. Isto ovi studenti, dosli da cuju od mene neke satro mnogo znacajne stvari, slusajte me moram da vam kazem nesto mnogo bitno i pametno, a oni gledaju kroz mene i samo misle kako da otaljaju i da odglume i da zarade svojih pet poena, i onda gledam te mladjahne primerke, da su koju godinu mladji bilo bi protivzakonito, i kapiram da jebote mogu majka da im budem, ali bukvalno. I sta sad ja tu imam da trazim, nisam ti ja jedna od onih MILF-keva, ja sam ti keva sa veeeelikim K.

relative haiku

•24 oktobra, 2014 • Ostavite komentar

U Srbiji sam
starija nego ovde
promasenija