It feels like we’re breaking up,

rece ozenjeni muskarac koji misli da je u redu da dolazi i odlazi kad god me se uzeli, sebi tako ostavlja pravo da njuska, navede moje telo da odlepi, a meni ostavlja odgovornost da tome stanem na put, za oboje – iz odgovornosti prema njemu i njegovoj porodici, a istovremeno iz odgovornosti prema mojoj odluci da ne gubim vreme na pogresne price. Pa me teret te odgovornosti sabija u zemlju, iscrpljuje, ovako okamenjenu samocom, toliko okamenjenu da pocinjem i sama sebi da se rugam u snovima, te sam tako sinoc sanjala kako

izlazim uvece sa nekim muskarcem, lepo se provodimo, vece se nastavlja i nastavlja u nesto sve uzbudljivije i intenzivnije, a onda sedimo u mraku nekog gledalista i ja naslucujem kako je on zapravo pozvao policiju, jer ono sto sam ja dozivela kao intenzivnost i nagovestaj, u stvari je nista i jedna magla, pa me kao obicnog stalkera odvode daleko od zgranutog predmeta mog neprilicnog interesovanja, dok se glasno pitam da li je moguce da sam sve bas toliko pogresno razumela. 

Advertisements

~ od olifAnt na maj 8, 2017.