Srbija Ubija

Iz poslednje posete Beogradu ostaje da zvoni jedan kratak susret, u nekom satro gistro poslovnom kontekstu, hocu reci profesionalnom, uljudnom zrelom i odraslom, susret nabijen negativnom energijom i sumrakom zbog izvaljenih elektricnih instalacija, elem momenat u kome se Protivnik okrece da pogleda ko mu to upucuje usputno neinformisano pitanje, pa me odmeri od glave do pete, pita A sta ste Vi po struci?, ja se oduprem instinktu i odgovorim, a on se okrene od mene, odmahne rukom i kaze Ah, Vi svirate… muziku uz znacajnu pauzu gde su ove tri tacke, i ne udostoji me odgovora jer ja sviram qrcu a ne postavljam pitanja. Iz celog susreta izlazim rasterecena sto vise nikad ne moram da ga sretnem u zivotu, zadovoljna jer moj svakodnevni zivot nije kontaminiran takvim polusvetom (re: Vila), ali i zbunjena pitanjem: koja mi je minimalna strucna sprema potrebna da bih mogla da opstim sa prostacinom?

 

~ od olifAnt na 22 juna, 2016.