Countdown

Naravno da sad sve unutra pocinje da zubori, kako se priblizava Veliki Dan. U poslednjijh par dana su mi upala u oci dva, jedan u kome je Vila, nasminkana nekim njoj nesvojstvenim bojama, mlada i zdrava, ziva, dok se oblacimo i sminkamo i uzivamo u zenskim razgovorima pripremajuci se za odlazak na Odbrambenu Lokaciju. 

Drugi je nocas, stavise malopre, iz koga sam se probudila sa osecajem teskobe. Poslovni je, nesumnjivo, jer u njemu obavljam neke od svojih uobicajenih dnevnih aktivnosti (orkestri, notacije, transpozicije) ali preko nekog saltera, koji me podseca na onaj gde sam pre neki dan kupila bozicne krofne, vrlo tipicne i tradicionalne i blabla (a u stvari obicne krofne samo okrugle i sa sest kila secera). Elem, na tom salteru me ispaljuju za ono sto sam nameravala da uradim, ali mi tom prilikom urucuju i neku futrolu (koja nema veze sa dnevnim zivotom ali ima veze sa Futrolom koju su mi nedavno opisivali, uz upozorenje da, kada mi je uruce, ne smem da je spustim nego moram da je drzim until further notice). I tako, drzim ja tu futrolu i idem po nekom suncu, pored neke vode, oko mene kupaci i zabavljaci, a ja kao marva (kao juce, dok sam vukla onih 25 kila kupovine sa sve decijim kolicima) vucem onu moju futrolu i pokusavam da stignem na tamo neku drugu stranu, Tamo Negde, da odlozim sav taj moj teret. Medjutim, okruzenoj opustenoscu i bezbriznoscu, na putu mi se isprecavaju razne prepreke, zapravo sam put postaje strma i klizava litica a onda dolazim do nekog racvanja gde srecem nekog geeky biciklistu (sto je nesumnjivo referenca na nekog ovdasnjeg Patuljka, inace ne bi vozio bicikl, i cak slutim koga on to glumi u ovom mom kadru – jednog profesora koji mi je nedavno predlozio da se pridruzim njegovom Timu Za Bullshitizaciju Na Temu Filozofije Muzike Svemira i Ostalog) koji me nagovara da krenem ovim putem, uzbrdo, sto ja cinim a on nestaje sa sve biciklom, a ja nastavljam uz klizavu liticu, sve dok ne stizem do corsokaka, gde shvatam da ne mogu ni nazad (klizavo), ni napred (put se gubi i nestaje), ni sa strane (strma litica koja zahteva skok na drugu strmu liticu), a ispod duboka voda, pa cak razmatram da skocim ali onda shvatam da je voda plitka i da bih sigurno poginula padajuci sa te visine, tako da ostajem tu, brinuci,  przeci se na suncu umesto da uzivam, ni napred ni nazad, prikovana za tu strmu stenu i Situaciju u kojoj se nalazim. 

 

~ od olifAnt na 29 novembra, 2013.

Jedno reagovanje to “Countdown”

  1. spusti tu futrolcinu, sedi na stenu i odmori malo.
    baci pogled unaokolo.
    to nije porodjaj, to je nagrada za sve do sada.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: