i nije neki,

Kroz mutno staklo se vidi neciji podrum, vrh prasnjavog ormana u dnu necijeg pretrpanog podruma, i na njega bacena fotografija dvoje ljudi, kao sa onog sveta, sa pocetka proslog veka, u nekoj ustogljenoj odeci, negde sa druge zemljine polulopte. I kako da se ne zapitas koji je splet okolnosti doveo bas tu fotografiju, bas tih dvoje ljudi, u ovaj izbledeli grad?

Sela sam pored njega u tramvaju, izgledao je kao zidar ili moler, u radnickom kombinezonu i sa onim rukama za koje znas da pripadaju samo ljudima koji obavljaju teske fizicke poslove, fleke svuda po odeci i neki razocaran, bezvoljan izraz lica, slusa neku muziku. A onda iz njegovih slusalica zacujem priguseni zadah devedesetih, tiii-niii-niiiiii It must have been loveeeee…. tini niii niiii niiiiiii but it’s over now …. i stadaradimtojejaceodmene pocnem da se pitam ko je on i zasto i kako to da slusa bas Roxette, tu tako bajatu cheesy chick muziku.

ovaj poslednji

 

~ od olifAnt na 1 novembra, 2011.

Jedno reagovanje to “i nije neki,”

  1. meni je odlican za poslednji. sinoc sam pomislila kako odavno ni ja nisam bila na onom drugom mestu i kako se mesecima nisam ni setila njega.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: