Maharadza

Sanjam neke neverovatne nasumicnosti, kao sto je recimo ova rec u naslovu koja u snu, kao, zvuci isto kao moje ime. Ima i nasumicnih posetilaca, kao sto je S. iz osnovne skole a bio mi je prva simpatija, toliko davno da tada simpatije nisu ni postojale pa sam to osvestila tek gooodinama kasnije. Isto kao i sa T. od koje se godinama nisam odvajala – pitam se ponekad kako bi mi zivot izgledao da se to dvoje ljudi, sa kojima sam provodila najveci deo svog vremena, nisu odselili, za moje tadasnje pojmove podjednako daleko: T. na Vracar, a S. u Ameriku.

Ostalih snova se ne secam, ali nije ni bitno jer knjige kazu da kvocke nosilje sanjaju sve i svasta, valjda se mozak priprema na salto mortale koji ce da usledi, ili tako nesto. Mada sam ja i ranije sanjala razne nebuloze, pa bih sada ocekivala neku promenu u suprotnom smeru, recimo da potpuno prestanem da sanjam. Ipak nije tako, mada primecujem da vise ne sanjam one mucne snove koji me danima ne napustaju. Mucnina se ovih meseci generise na javi.

Potomak postaje vidljiv golim okom, u vidu hitrih izbocina na mom abdomenu. Cudan je taj nemi odnos: tragas za pokretom, za oblikom, za znacenjem. Bez zvuka. Za sada.

Pitam se kako zvuci.
Pitam se kako mu zvuci.
Pitam se kako mu zvucim.

Od ostalih novosti, otisla sam na tamo neki salter i podigla plastificiranu karticu koja svedoci o mom identitetu. Pre toga sam morala da pristanem da izgubim neki drugi identitet. Pitam se sta to u stvari znaci, da li identitet zaista neko moze da ti dodeli ili oduzme, da li mozes sam sebi da ga uskratis, da li sam manje Srpkinja u svojim ili tudjim ocima, sta je uopste ta Srbija, sta je ona meni, da li uopste postoji i sve tako neka duboka pitanja. Da li mi manje znaci nego sto znaci toj nekoj S. koja iz Beograda dovlaci vodu i brasno i biber, jogurt da i ne spominjem. Da li cu jednog dana, u blizoj ili daljoj buducnosti, da zazalim sto sam jedan identitet zamenila drugim.

Mada mi je jasno da ce bilo ko ko ovo procita pomisliti da je ovo potpuna glupost. Mozda i jeste. Osecam se prazno, iako sam punija nego ikada.

~ od olifAnt na 6 februara, 2011.

Jedno reagovanje to “Maharadza”

  1. secam se da sam i ja u snovima zavrsavala neke nedovrsene price na javi i shvatila da se to moj mozak arhivirajuci uspomene, oprasta od proslosti koje vise biti nece. i tako i bi.
    zvucis mu kao jedini zvuk koji zna 🙂
    u mojim ocima si normalnija i razumnija od vecine Srba koje poznajem. i mozda te bas ta cinjenica cini manje Srpkinjom.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: