my place

Od jutros je sve zavejano, sedim opet na onom isturenom mestascetu u stanu, okruzenom prozorima i (trenutno) snegom na sve strane. Moja nova igracka mi prede pod prstima, a ja ne moram nigde da izlazim. Zivot je Danas Lep.

Pre neki dan, na veceri sa kolegama, po prvi put razgovaram (stvarno razgovaram) sa jednim od njih, i ostajem zapanjena, zadivljena, impresionirana njegovom snagom i kolicinom bolesti i hendikepa i nesrece sa kojom se svakodnevno susrece. Govorim mu da mislim da je awesome, u najbukvalnijem smislu, a on me gleda neobicno i vidim da mu je neprijatno.

A nocas sam sanjala da sam nasla svoje mesto, ono na koje odlazis u meditacijama i snovima. Mesto koje nikada ranije nisam videla, samo sam se odjednom susrela sa zidom od leda koji me je zbunio, ne vidjas vertikalni led tako cesto, a onda sam shvatila da je to deo recice koja se kao mali vodopad izliva u jezerce, i taj vodopad je sada zaledjen u ledeni zid. Tisina i smirenost tog mesta je ostavila toliko jak utisak da sam ga sanjala jos 3-4 puta iste noci, kao da sam uvezbavala da se vratima na to mesto kad god pozelim.

 

~ od olifAnt na 2 decembra, 2010.

Jedno reagovanje to “my place”

  1. citam vec nekoliko puta u ova dva dana ovo sto si napisala i ne mogu da se otmem utisku kako me asocira na onog Murakamija sto je kod tebe. Kako je tvoje mesto mirno i tiho i kako me, ne znam zasto, dirljivo do suza podseca na Supermena.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: