supljine

Dodatak o patuljackim problematikama:

Juce, odjek nekog tudjeg zivota i tudjih izbora. Zivotic koji sa strane izgleda savrseno uhodano i harmonizovano, za razliku od mog glasno rastimovanog, samo zato sto je ona dovoljno mudra da ne govori a ja dovoljno nepromisljena da govorim. (Eho prekjucerasnjeg razgovora sa Skorpijetinom koja mi toplo savetuje da glumim, da u zivotu glumim, da zivotno glumim, da glumim zivot, da ne bih zavrsila kao ona.) U sinocnjem kadru, muz se vraca kuci, svojoj maloj srecnoj porodici, on je slucajno patrijarhalni bliskoistocnjak, a ona nasmesena ZenaKojaMoze sa po jednim detetom u svakoj ruci, i sve izgleda idilicno i moguce, a onda u jednom kratkom dahu, u samo jednom nakrivo prelomljenom odblesku te savrsene price, vidis kako je sve to suplje, pogotovo je supalj njen nervozni smeh koji je soundtrack za njegov mizogini sebicni stav.

Jutros, zbog izbora da zivim u smrtnom grehu, dovedena pred salter da se izjasnim, stavljena pred svrsen cin, suocena sa strahobnim ishodom da odem sa saltera nezavrsenog posla, progutam knedlu i pristanem da umre celo jedno ime. Za sve zivotice, one koji se trenutno krckaju i one koji nisu ni u vidokrugu. Forever and ever.

~ od olifAnt na 24 novembra, 2010.

2 reagovanja to “supljine”

  1. Kao sto smo vec jednom pricale u vezi sa vaspitanjem dece, a ovaj put u vezi sa suzivotom sa nekim: ne broje se greske, promasaji, nego se broji ukupan preovladjujuci stav. tako i bliskoistocnjacki mizogini ispad moze da bude samo kapljica u moru pozrtvovanosti, cinjenja, trpljenja, precutkivanja tih gresaka. zato je mozda skorpijetina u pravu. mozda.
    ovo sa prezimenom nisam u stanju da komentarisem. mozda cu moci za 17 godina.
    ja se borim sa strahovima od smrti, bolesti i svescu o tome kako se to vise ne tice samo mene. kako sam napravila izbor da se brinem, od sad pa zauvek, o nekom drugom i sebi zbog tog nekog drugog. sama.
    sama…

  2. Postoji, kao sto znas, razlika izmedju samoce i usamljenosti. Samocu biras, a usamljenost ne. Ti si izabrala da budes sama i usamljena, ja sam izabrala da budem u drustvu i usamljena ….. A secas se Vile kako je govorila to isto? Da je covek, na kraju krajeva, kad se oljuste svi povrsinski slojevi, ipak sam sa sobom?

    Jer ako pogledas u ove gornje slojeve, daleko od toga da si sama.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: