Glupa

Glupa sam ovih dana i meseci, ili to mozda ima veze sa tim sto ipak volim da imam sagovornike umesto da pricam sama sa sobom, a mozda i sa tim da se u realnom zivotu desavaju neke stvari, realne, pa kad te nista ne boli nemas razloga da jauces, a mozda i sa tim da ponekad posle nekoliko dana apstinencije obidjem cyber parohiju i zapitam se zasto bi ista od toga ikoga zanimalo, kad postoji realnost u kojoj mozes da ucestvujes, umesto da ne ucestvujes. I tuzno je sto se ispostavlja da se cyber i real izgleda medjusobno iskljucuju, tuzno je ali izgleda da je tako, iz cega proizlazi da su oni koji deluju najinteresantnije u cyber mozda najveci jadnici u real, i obrnuto.

Proslog vikenda sam se popela sa ovih nula i minus nadmorske visine na preko tri hiljade metara, i opet se divila surovim prirodnim silama koja se zovu Zima i Planina, koje obe bas briga za ljude koji mile po njima kao mravi. Nego se tako udruze i izvejavaju neprovidne ledene mecave, tolike da pomislis ovo uopste vise nije zanimljivo i nisam to ovako zamisljala ali sta ima tebi uopste da bude zanimljivo i koga je briga sto ti zamisljas zimsku suncanu idilu, razbacane skijase i kuvano vino. Zimu i Planinu nije briga, tako da prirede zimski ugodjaj koji je sve samo ne ugodan. Ljudima. Ali ljude, ponavljam, niko ne pita za misljenje. E to me je zadivilo. Sto se mi – napaljeni egoisticni ljudi – gore
ne vazimo.

Proteklih nedelja sam se bavila muzikom malo vise nego inace, citala pisala mislila pricala, i slobodna sam da primetim da mi ne ide lose, ne bih se bunila da tako i nastavim, mozda i zakljucim sta hocu da budem kad porastem. Mozak se siri da prihvati nove ideje, glupe ideje, malo verovatne ideje, dobre ideje, tajne ideje, mozda nesto i napisem ovde o tome jednog dana. I to je vrsta neucestvovanja u realnosti – Muskarac kaze da ne znam nista ni o cemu – i istina je da ne citam vesti iz otadzbine nego samo moje knjige, ali mi sve to deluje toliko efemerno, skoro kao cyber zivot, da bih uvek izabrala da se zakopam u knjizurine umesto u blog-sapunice ili politicke vesti.

A na kraju svega toga, sinoc sam sanjala Vesticu i kako je posecujemo, Muza i ja, a tu je negde i Superman ali manje fizicki a vise nekim bestelesnim prisustvom koje me puni potmulim podvodnim neizrecenim razdirucim nedostajanjem. Vestica nam objasnjava neke vazne stvari a mi slusamo i obavljamo normalan razgovor, sto je samo po sebi toliko nenormalno da se budim u cudu.

~ od olifAnt na 13 marta, 2010.

6 reagovanja to “Glupa”

  1. ja bih se priljubila uz podlogu (po mogućstvu u nekoj toploj prostoriji) i ne bih mrdala dok me ne odnesu sa te planinčine.

    tvoji snovi.

  2. hhahhahaa da znas da potpuno mogu da te zamislim kako prianjas uz podlogu 🙂

    ma da … sve je to zbog manjka Porodicnog Sastojka u krvi

  3. znas onu fotografiju na ivici ambisa kojem se priblizavam obazrivo u polucucecem polozaju? e te sam se slike setila. a jos hladno i mecava…

  4. da, ali znas sta je tu cudno? na toj fotografiji se ne priblizavas ambisu nego se priblizavaM ambisu ….. idi pogledaj, ja sam na slici 🙂

    tuninuni, tuninuni …..

  5. e proverila sam i ja sam: pict0219
    znas onaj vic sa pandurom kome neko kuca na vrata i pandur pita:
    – ko je?
    – ja.
    – ja???
    e tako smo u stvari i ti i ja na slici. istovremeno.

  6. daaaaaaa to je jedino objasnjenje: obe smo na slici. na kojoj je samo jedna osoba.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: