doomed to innocence
Igrom slucaja sam malo saradjivala sa zemljom maticom, tamo neka patuljacka muzika je prosla kroz moje ruke kako bi za koji dan bila odsvirana u Beogradu, i igrom jos nekog slucaja u tome saradjujem sa drugaricom iz naj, bas najranijeg detinjstva, i sad me ona obavestava da taj neki materijal oni u stvari nece dati muzicarima – dakle profesionalcima, dakle odraslim ljudima, da ne kazem umetnicima ili akademskim gradjanima ili daleko bilo intelektualcima – nego ce im dati kopiju, posto ne mogu da im (profesionalcima & odraslim ljudima) povere originale kako ih ne bi izvrljali.
Pa se pitam – ako nekoga tretiras kao dete, kako mozes da ocekujes da ikada odraste?
mine. mine 
Obicno, dobro tretirano dete odraste. I to u dobrog coveka.
A los tretman se zapati na svim uzrastima.
Da …. U stvari, ovo je nekako trebalo da bude post o Srbiji. Srbija je puna odrasle dece koja nisu navikla da se nose ni sa kakvom odgovornoscu, to ukapiras tek kad dodjes ovako negde i pocnes po navici da se ponasas kao dete, a oni te pogledaju kao da si glista, ili vec neki drugi beskicmenjak
Sto je potpuno logican i legitiman pogled od strane njih.
Zemlja zvana Jaslice!