It’s too late, you underachiever!

Sanjala sam kvintesenciju svega ovoga, nazvacu ga Stanje, tako sto smo svi na gomili, i zivi i mrtvi, i bliski i daleki, i porodica i stranci, na nekoj dalekoj recimo stenovitoj obali, na veselom izletu, i ja iznenada iz nekog razloga odlazim na drugu stranu Save (!) da nesto uzmem i vratim se nazad, medjutim tu me nesto zadrzi – lenjost, neodlucnost, neorganizovanost, televizija, digresije – i protice tu neko vreme, sedim sa A. i razgovaramo o njenim akademskim dostignucima, tu provejava i Muza koja odlazi sa Svetim D. i njegovom porodicom, sa druge strane reke su ostali Vila i Superman i jedina ideja doma koju imam, i iznenada shvatam da pada mrak i da je suvise kasno i da sam izneverila sve one koji me cekaju, jer sam suvise fizicki slaba da sednem u camac i preveslam (!) na drugu stranu. Da su se svi rasuli i da ostajem potpuno sama.

~ od olifAnt na 18 oktobra, 2009.