mine. mine

i nije neki,

veeshuck — Tue, 01 Nov 2011 13:00:34 +0000

Kroz mutno staklo se vidi neciji podrum, vrh prasnjavog ormana u dnu necijeg pretrpanog podruma, i na njega bacena fotografija dvoje ljudi, kao sa onog sveta, sa pocetka proslog veka, u nekoj ustogljenoj odeci, negde sa druge zemljine polulopte. I kako da se ne zapitas koji je splet okolnosti doveo bas tu fotografiju, bas tih dvoje ljudi, u ovaj izbledeli grad?

Sela sam pored njega u tramvaju, izgledao je kao zidar ili moler, u radnickom kombinezonu i sa onim rukama za koje znas da pripadaju samo ljudima koji obavljaju teske fizicke poslove, fleke svuda po odeci i neki razocaran, bezvoljan izraz lica, slusa neku muziku. A onda iz njegovih slusalica zacujem priguseni zadah devedesetih, tiii-niii-niiiiii It must have been loveeeee…. tini niii niiii niiiiiii but it’s over now …. i stadaradimtojejaceodmene pocnem da se pitam ko je on i zasto i kako to da slusa bas Roxette, tu tako bajatu cheesy chick muziku.

ovaj poslednji

cloak of invisibility

veeshuck — Fri, 09 Sep 2011 18:42:00 +0000

Setam tako beogradskom ulicom, guram Potomka usnulog po paklenoj vrucini, sretnem bivseg decka odnosno neznamkakodaganazovem, odavno, naime iz proslog veka, a on pogledom okrzne kolica i bledo predje preko mog lica, bez ikakvog znaka prepoznavanja.

Eto kako izgledaju zene koje guraju decija kolica.

Nevidljivo.

Odakle nam usi?

veeshuck — Thu, 28 Jul 2011 09:30:27 +0000

Iako se tokom mojih ranijih poseta Beogradu uglavnom nismo vidjali, tokom ovog boravka, koji se razlikuje od svih ostalih po tome sto sam u medjuvremenu postala Kraljica Majka, imala sam potpuno drugaciji tretman, pa je postalo normalno i da budem pozvana da ulazim u taj stan kao u svoju kucu, jer to i jeste tvoja kuca, kao i da pri povratku uzivam u voznji do aerodroma u zlo doba noci jer koga cu ako necu tebe.

compressed

veeshuck — Sat, 16 Jul 2011 06:10:06 +0000

Shvatim da se neki dogovori obavljaju bez mog znanja, i onda sanjam Muskarca i Svekrvicu kako me, umrlu, presvlace i sminkaju, sve vreme opusteno razgovarajuci o necemu trecem. Kako donose sve te razne odluke u moje ime, odluke koje me se ticu, moje odluke, a ja sam nemo nepokretna, nemocna da ista ucinim da to sprecim.

Tante Trudy

veeshuck — Fri, 24 Jun 2011 08:38:11 +0000

I pored toga sto sam joj dva puta rekla da nisam iz Irana nego iz Srbije i da za nedelju dana idem u Beograd, tokom poslednjeg susreta mi je pozelela srecan put i prijatan boravak u Bagdadu.

troje, dvoje

veeshuck — Tue, 31 May 2011 10:00:05 +0000

Opet pocinju bolestine i bizarnosti – valjda sam posle mesec dana uspela nekako da nadoknadim neprospavane sate, pa je mozak nocu zaludan ….

U poseti sam M. iz Brisela, pricamo o bebama o cemu bismo pricale, a onda dolazi vreme za hranjenje pa mi M. objasnjava taj novi krik mode u odgajanju dece, izvlaci bebu iz nekakvog neudobnog zamotuljka, oslobadja je dugmadi i stega i objasnjava kako se bebe danas hrane sa druge strane, kako je tako mnogo lakse i prirodnije, pokazuje mi kako puni bebu kao flasu, kao nepomicni objekat, a ja zgrozena posmatram sa zgrcenim osmehom, jaoooo bas interesantno, dok mi se krv ledi u zilama.

U sinocnjem zapletu sam u ovom stanu, mozda je to znak da se odomacujem ovde, i tu su dva kadra, posle i pre. U prvom je Muskarac pracen njegovim vernim R. (a R. pracen njegovom nekada-vernom J.), a tu je negde i Potomak i nasa (zenska) zbunjena reakcija na njihovu (musku) banalnu informaciju da idu da se vide sa nekim ribicama, i neki osecaj besne bespomocnosti. U drugom kadru sam sa jednom od bliznakinja i veselo asikujemo sa Danielom dok pevamo njegovu Dzuuuuli. Bezbriznost ovog drugog kadra me razoruzava i puni nostalgijom, sve do jutra kada je smenjuje ova default-roditeljska ocajnicka briznost.

Luda baba

veeshuck — Sun, 08 May 2011 12:05:49 +0000

Kao eho klime sa jave, sanjala sam Sneguljicu kako me sneno obavestava o nekom muskarcu koji stoji tu, u hodniku, moj uzas zbog toga sto znam da taj muskarac ne postoji i da ga je ona izmislila, umislila, i jos veci uzas jer Muskarac klima glavom i kaze da da, ona vidi onostrano, ono sto mi ne mozemo. Budim se u strahu od tog hodnika, te bezumnosti prerusene u mudrost i buducnosti.

Prvi

veeshuck — Thu, 28 Apr 2011 12:09:05 +0000

ne secam se gotovo nicega: ostali su samo odlomci scene u kojoj se grupa ljudi okuplja kako bi zajedno prosli kroz neko iskustvo (konferencija? obuka? zajednicko putovanje?), i nekoliko mladih amerikanaca koji upadaju u oci svojom arogancijom i neznanjem.

nije bas na visini zadatka, ovaj prvi san majcinstva.

gif(t)

veeshuck — Sun, 17 Apr 2011 21:11:49 +0000

Nocas sam se nasla u starom stanu, onom najstarijem, na slavlju posvecenom meni, radovala se gomili ljudi i njihovom radovanju meni, a najvise su me ganuli Vila i Superman koji su dosli i urucili mi dar, koji je doduse u obliku neke knjige sa jave koju iscekujem u postanskom sanducetu ovih dana, ali najjaci utisak ipak ostavljaju njih dvoje, koje retko sanjam a jos redje zajedno, dok mi objasnjavaju kako im je bilo tesko da pronadju tu knjigu ali su je ipak nasli i resili da dodju i da mi je poklone. Budim se neobicno zadovoljna, osvetljena tim njihovim gestom.

Eye of the storm haiku

veeshuck — Sun, 10 Apr 2011 13:23:58 +0000

U srcu uragana je uvek tiho. A okolo se sve kovitla.

Seemed like a good one:
bring a person to this world.
What was I thinking?